viktorije koje trče s vukovima

zaleđene reči moraju se odlomiti s usana govornika i baciti u vatru, da bi se videlo šta je rečeno

▼

About Me

: Stockholm/Södertälje, Sverige, Sweden; ja sam viktorija marinković. postala sam uma vid jer sam čeznula da stvorim u-vid. bavim se pisanjem i čitanjem, idem na psihoterapiju, u šetnje, на акупунктуру, јогу, vozim auto za koji sam jedva položila, i vozeći ga pokušavam da vratim sebi snagu koju sam trošila dok sam polagala. polagala sam ukupno dve i po godine koliko mi je trebalo da u-vidim uslovljenost da postanemo nešto. vozeći, slušam muziku i ponekad plačem. skoro sam otkrila da moja duša posebno zadrhti kad čuje makedonski i da je starosrpski jezik najsličniji onom jeziku koga vuk nije beležio; mom jeziku. jezik je moja velika ljubav i često pročešljavam rečnik svoga uma kako bih pričala u potvrdnom smislu, iako bi sadržina nosila negaciju. davno sam čitala da jezik kosmosa ne sadrži negacije i da nas kosmos razume najbolje, a možda i jedino kada imamo potvrdni način govora. kosmos i sve što je priroda, poznaju jedino ono što jeste, stoga mogu da razumeju samo ono što jeste. na moj jezik prevedeno - ono što priroda radi je da nas sve prima i potvrđuje onakvima kakvi mi jesmo. medicinska sestra sam, i magistriirala sam na polju psihijatrije na temu smisla kod pacijenata sa šizofrenijom.

Uma Vid: Stockholm/Södertälje, Sverige, Sweden; ja sam viktorija marinković. postala sam uma vid jer sam čeznula da stvorim u-vid. bavim se pisanjem i čitanjem, idem na psihoterapiju, u šetnje, на акупунктуру, јогу, vozim auto za koji sam jedva položila, i vozeći ga pokušavam da vratim sebi snagu koju sam trošila dok sam polagala. polagala sam ukupno dve i po godine koliko mi je trebalo da u-vidim uslovljenost da postanemo nešto. vozeći, slušam muziku i ponekad plačem. skoro sam otkrila da moja duša posebno zadrhti kad čuje makedonski i da je starosrpski jezik najsličniji onom jeziku koga vuk nije beležio; mom jeziku. jezik je moja velika ljubav i često pročešljavam rečnik svoga uma kako bih pričala u potvrdnom smislu, iako bi sadržina nosila negaciju. davno sam čitala da jezik kosmosa ne sadrži negacije i da nas kosmos razume najbolje, a možda i jedino kada imamo potvrdni način govora. kosmos i sve što je priroda, poznaju jedino ono što jeste, stoga mogu da razumeju samo ono što jeste. na moj jezik prevedeno - ono što priroda radi je da nas sve prima i potvrđuje onakvima kakvi mi jesmo. medicinska sestra sam, i magistriirala sam na polju psihijatrije na temu smisla kod pacijenata sa šizofrenijom.

Powered by Blogger.