(čist račun, duga ljubav)
u jednom trenutku muškarac i žena postanu jedno.
od četrdesethiljada spermatozoida nekad Ni Jedan ne nosi ključ koji otvara ljusku u kojoj živi Jajna Ćelija: to ne sprečava ženu da ipak bude majka.
u jednom trenutku muškarac i žena postanu jedno. to je taj trenutak kada jedan spermatozoid nosi taj pravi ključ koji može da otključa vratnicu ljuske u kojoj živi Jajna Ćelija.
Jajna Ćelija želi da bude otključana u roku od šest sati nakon što napusti gnezdo.
ako ključić ne stigne
onda se ona uputi u dno bivstvovanja da se nalegne u mekanu zemlju i da joj đubrivo za još jednu prečišćavanje.
to je ono što se dešava svakog meseca svakoj ženi koja ima menstruaciju, kada je zdrava.
zahvaljujući tom čudu koje se zove mesečnica,
žena ima prirodno urođenu sposobnost da bude majka.
da bude majka onome što postane kada Jajna Ćelija i Spermatozoid postanu jedno,
ili da bude majka svojoj zemlji - samoj sebi.
da se nahrani i samoj sebi sipa gorivo da bi mogla da se prečisti.
taj hormon koji nam omogućava da se prečistimo zove se progesteron, a naučnici se muče da naprave jedan takav identični telu koje ga proizvodi samo zato jer se rodilo.
pokušavaju, krste ga sličnim imenima i govore da ima isto dejstvo kao i onaj koji se luči prirodno. govore. govore.
ljudi govore.
progesteron se luči u i do trihijade puta većim količinama kada smo trudne: trudnoća je izgleda jedan od najlekovitijih procesa koji se odvijaju kod žene. primetili su naučnici da autoimuna oboljenja ponekad i nestanu u trudnoći a od skoro veruju da beba ima sposobnost da majku leči, tako što šalje signale za obnavljanje oštećenim ćelijama u majci.
pa kako i ne bi? kakav to domaćin ne želi da očisti svoj dom, svoje dvorište? majka naša Divljina zna šta da radi, ako mi ne znamo.
kada su nam uslovi života nedovoljno dobri onda se i ta Jajna Ćelija muči da nahrani svoju zemlju - smetaju joj nervoza, hladnoća, brza hrana, vika i dreka, nemanje kada, smetaju joj zabrane, blokade, nepravde.
a pun je svet onoga što ženi smeta u njenom razvoju.
najviše joj smeta to što o sebi NE ZNA.
zato ja imam običaj da mislim da nam je mesečnica onakva kakav nam je život.
i da bi trebalo da volimo to što je žena u nama, to što smo žena jer uvek imamo mesečnicu, kao znak pored puta, zvezdu vodilju.
morale bi da počnemo da joj odajemo počast,
da nas ne bi bolela.
mi se rađamo sa mnogo dužnosti.
i ako ne odgovorimo na njih, onda primamo opomene za naplatu duga.
otud nam i ono: čist račun duga ljubav.
moj profesor endokrinologije je govorio: “kada dobijem ženakog pacijenta ja se oradostim, jer znam da mogu da sa njom razgovaram o menstruaciji, i ako joj je menstruacija dobra, onda ja znam da ne moram da se sekiram, ni nju ni sebe.”
.
.
.
((Žena ne može učiniti kulturu svesnijom, govoreći “Promeni se”. Može, međutim promeniti sopstveni stav prema sebi, dovodeći do toga da se omalovažavajuće projekcije odbiju. To će postići time što će vratiti svoje telo. Time što neće odbaciti uživanje u svom prirodnom telu, neće prisvojiti popularne iluzije da sreća dolazi samo onima koji su izvesne građe ili godina, time što neće čekati ili odgađati ono što treba da uradi i time što će vratiti svoj pravi život i živeti ga potpuno, bez zadrške. To dinamično samoprihvatanje i samopouzdanje započinje promenu stava u kulturi)).
