šta joj daje jedno perfektno ispeglano lice i telo kao iz časopisa?

savršenstvo negira čoveka.

perfekcionisti se odupiraju ljudskoj prirodi koja obavezno počiva na dualnosti. bez dualnosti - nema sveta.

jin - jang, dan - noć, sunce - mesec itd.

biti čovek znači biti stalno na različitim mestima kontinuuma ljudskosti, od tužnog do veselog, od svesnog do nesvesnog, od onoga koji sanja do onoga koji je budan.

od čistog i urednog do prljavog i neurednog.

sećam se razgovora s devojkom čija je kuća uvek morala da blista, smetao joj je i trag prašine, i jedna neravnina na savršeno nameštenom krevetu. nije mogla da napusti kuću ako sve ne bi bilo u savršenom redu. pila je lekove jer je dobijala napade panike zbog najmanjih nesavršenosti.

ubrzo nakon što sam je upoznala operisala je nos, podebljala usne. povećala grudi.

a bila je milina za dušu kao osoba. volela sam s njom da pričam, volela sam da je sretnem i uvek bih zastala da razmenimo po koju reč.

ali gledajući njene slike i slušajući o njenim tegobama bila sam zbunjena…kako jedna ovakva osoba može živeti tako težak život?

šta joj daje jedno perfektno ispeglano lice i telo kao iz časopisa? i kuća sređena kao da će se svaki dan fotografisati za oglas?

…

skoro sam srela jednu mladu ženu koja je na sličan način ispeglala lice. popričale smo malo, i ona je grunula u plač, i gledala u stranu, brisala suze kao da se srami što plače.

rekla mi je da uvek želi da ostavi utisak hladne osobe, kao da je ne dotiče ništa.

šta su ove dve žene donele mom životu?

donele su jedno shvatanje da su toliko bile povređivane zbog svoje ljudskosti i dobrote da su činile sve da sakriju svoju ljudskost, svoje pripadanje na oba kontinuuma. htele su toliko obrisati svoj trag, da bi postale nevidljive kao osobe.

jer ako bi bile vidljive onda bi neko mogao da ih povredi.

a ako su savršene one su otporne na zlobu iz spoljnjeg sveta.

…u njima ispod ispeglane face je bilo toliko života, toliko emocija, ali one su odavale utisak mrtvila.

ako su mrtve ne može niko da ih promeni.

…ponajviše mi se dopao kontrast koji sam videla kod njih. što su bile emotivnije, toliko je njihovo lice bilo hladnije.

oči pune suza kod devojke koja je uvek želela da deluje nedotaknuto, za mene su bile sveća u mraku.

zašto nam je manje žao čoveka

 

juče sam pročitala kako su naučnici saekvojama, da bi videli kako će se ponašati u zimu, ubrizgali supstance slične andrenalinu.

drveće je umrlo jer nije dobilo šansu da ode u svoje stanje mirovanje i obnove.

pa su naučnici diskutovali kako bez odmora i ljudi umiru, i da nas ovo društvo koje zahteva neprestanu proizvodnju i tzv. napredak, i održava u stalnom proleću, razboljeva.

ja sam gotovo počela da plačem nad umrlim sekvojama.

pa sam razmišljala zašto često kažu neki ljudi da im je više žao životinja nego ljudi. 

zašto? zato što su i životinje i u ovom slučaju, sekvoje, nedužni. nemaju zla u sebi.

a čovek ubija.

i samo u nekim delovima sebe je nedužan.

inače je krivlji od krivice same.

verujte biljkama

 ako ne verujete lekarima, verujte biljkama i prirodi i posvetite im se.

ako ne verujete lekarima, ne odlazite lekarima.

mnogo što šta je lek.

lek je hladan jutarnji oštar vazduh koji čini da moraš da izduvaš nos, kad uđeš u topliju prostoriju.

šlajm koji se nataložio noću se izbacuje van uz pomoć jutarnjeg, hladnog vazduha.

lek je topla šolja vode s medom i limun jer ona zagreva organe za varenje, pa organizam ne mora da troši energiju da se sam ugreje.

jedna od tajni dugovečnosti istočnjačkih naroda je sačuvama energija.

lek je podnevno sunce koje čini da žmirkamo.

lek je šaka kuvanog povrća, šaka oraha.

itakodalje.

razmišljam o kuvanom belom luku u kokosovom ulju.

izlečio mi je upalu uha.

lekar nije imao slobodnih termina da me primi.

ja sam se naljutila i sama našla lek.

zavisnost, o čemu se rade gojaznost, mršavost, alkoholizam?

 kada bi se gojaznost ili mršavost samo radile o tome da se smrša, odnosno da se ugoji,

mislim da bi bez problema i gojazan i mršav našli način da jedu i treniraju na način koji im daje tu neku famoznu kilažu.

ali gojaznost i mršavost dolaze iz dubina koje su izvan konzumiranja hrane iako se njihov život vrti oko hrane. ono od čega alkohol štiti alkoholičara

gojaznog štiti hrana, a mršavog post.

nešto se krije iza svake prenagljenosti, a to nije nešto vredno mržnje i prezira.

to nije nešto sto čini mršavog ili debelog ili alkoholičara vredne prezira.

iza tih zavisnosti, a možda i svih zavisnosti, krije se neka neutoljena potreba.

verovatno potreba da se bude voljen uprkos sopstvenoj prividnoj nedovoljnosti.

ta nedovoljnost nije istinita, ona se samo doživljava kao istinita, zato što neki deo osobe nije dobio pažnju, potvrdu i ljubav od roditelja ili okoline.

ta nedovoljnost nije istinita, nije osoba nedovoljna već je nedovoljna ljubav koju je primila.

i zato ne bi trebalo da preziremo ni mrzimo ni sudimo nijednom zavisniku.

prezirući ih, mrzeći ih mi samo dodatno potvrđujemo njihovo uverenje da nisu dovoljno ljudi da bi bili prihvaćeni, vredni pažnje.