ako čitam knjigu na engleskom kupila sam verovatno i švedski primerak jer na srpskom nisam mogla da nađem. pa čitajući na engleskom i na švedskom stvorim gotovo jednako dobro razumevanje kao da sam čitala na srpskom.
imam svesku i olovku i moram da beležim svoje misli i doživljaje dok ono što čitam prolazi kroz mene.
moja velika želja je da imam prijatelja s kojim bih razglabala dan i noć o uvidima.
u svojim saznanjima sam vrlo usamljena.
veseli me što postoji drveće, cveće, trava, ptice, nebo, što sunce ima gde da zađe i izađe,
pa dok tako razmišljam mogu da posmatram njih: moj svet.
veseli me što postoji mobilni i na njemu kamera pa mogu da beležim i u obliku fotografija i video snimaka.
veseli me što postoji i fejzbuk i instagram, pa to čini da osećam kao da moja saznanja nisu zalud: da imam gde da ih objavim.
ernesto sabato je rekao da bi bio srećan kada bi samo jedan čovek mogao da ga razume.
a ja sam razumela da je dovoljno da razumeš samog sebe.
ali da ti je omogućeno da razumeš samog sebe da bi mogao kao takav da daješ svetu darove koje otkrivaš kroz razumevanje sebe.
svet je teško mesto za život jer čovek ne posvećuje pažnju da raščvori čvor koji je svezao vreću darova koji su mu darovani rođenjem.
devedeset posto moga vremena je život kao u podrumu gde se neprekidno razglaba o istini. nikada nisam sama pa se tako ponašam: kuvam sebi dobru hranu svaki dan, doručkujem ručam i večeram u društvu sa sobom. skuvam sebi kafu da bih sebi pravila društvo dok je pijem.
ako vreme ne provodim tako, osećam da ga gubim. osim ako nisam otišla na čas joge.
da preciznije prevedem kakav je moj život: odlazak na posao i druženje mi je pauza od učenja. nakon što se podružim samo nastavim gde sam stala.
ovo sam napisala jer me više od deceniju unazad progoni nešto što je napisao jung:
"kada čovek zna više od drugih, on postaje usamljen"
"usamljenost ne dolazi od nedostatka ljudi oko tebe,
već od nemogućnosti da podeliš s drugima ono što je tebi važno"
No comments:
Post a Comment