šta znači da je isus umro za naše grehe?
za sve naše grehe, grehe koje činimo sada, koje smo činili, koje ćemo učiniti?
isus umre pomalo svaki put kad izdamo boga, odbosno njega. a ko je bog?
bog je ono največnije u nama.
ono što čini da srce kuca, da se telo kreće, mogućnost da stvorimonsliku u glavi kada vidimo lep proplanak
život u nama je bog.
u knjizi ”o razvoju ličnosti” piše jung da je isus postao bog jer je krenuo sopstvenim putem.
i da drugi nisu bogovi jer su krenuli putem institucije, odnosno putem koji im je pokazan.
da je ići sopstvenim putem ući uskim putem, onim koga ne može niko da nam pokaže, jer je on namenjen zasebno, za svakog ponaosob.
svaki put kada svako od nas krene drugim, a ne sopstvenim putem, iz straha, ili iz neke koristi, ubija isusa.
smrt isusova, ili vaskrsenje, odnosno da je duša božija nastavila da živi, govori nam da bog u nama nastavlja da živi uprkos ubistvima, dakle grehovima.
koliko god da ubijamo boga on nastavlja da živi.
dakle koliko god da skrećemo s puta, imamo još uvek taj sopstveni put kojem možemo da se vratimo.
isus i da nije postojao, mi bi smo ga stvorili, jer bi nam bilo neophodno da vidimo
da je naša prava priroda ostvarljiva.
da je moguće postati ono što zaista jesi.
da je moguće postati ono što “bog hteo tobom reći”.
No comments:
Post a Comment