odrednica dobra i dobrodošlica u nebesko carstvo možda nemaju veze s krštenjem; krštenje je obred, kao i drugi obredi - na primer kucanje jaja, paljenje badnjaka, pričest.
ali je veliki obred ako čini dobro čoveku koji u taj obred veruje,
kojem taj obred daruje smisao.
ragnar, u seriji vikinzi, doživljava veliku patnju kada njegov najbolji prijatelj umre.
ragnar, u seriji vikinzi, doživljava veliku patnju kada njegov najbolji prijatelj umre.
da bi se ujedinio sa svojim prijateljem koji je hrišćanin, on bira da se krsti. duboko veruje da će kao kršten moći da ode u raj, gde veruje da je njegov najbolji prijatelj otišao nakon smrti. krštenje mu daje smisao i veru i moć da nastavi da živi.
mi ne znamo šta može da bude učinkovito za čoveka i kakva se predstava u njegovoj glavi odigrava kad pomisli na neki obred.
mi ne znamo šta može da bude učinkovito za čoveka i kakva se predstava u njegovoj glavi odigrava kad pomisli na neki obred.
u medicini govorimo o placebo efektu kada vera da će neki lek da pomogne učini da lek pomogne; možda je u egzistencijalnom smislu - obred za dušu isto što i lek koji dajemo u medicinske svrhe.
neki lekari govore molitvu pre nego da odu u operacionu salu.
meni kad je teško govorim “oče naš”.
na joga časovima govorimo mantru “satnam” (ja sam istinit).
kao ljudi imamo potrebu da odajemo počast, da se zahvalimo, da slavimo, pa otud i obredi.
i venčanje je obred.
i miropomazanje koje se vrši uljem (jer ulje je vatra a vatra je svetlost a svetlost je bog...).
u švedskoj roditelji slave krštenje deteta ali su ateisti. moja koleginica će da krsti dete jer je “krštenje lepa ceremonija”.
čovečanstvo je od mita i simbola i to mu je neophodno jer mu omogućava da ostvari vezu s onim što ON JESTE.
on je - bog. možda na taj način što slavi boga - slavi sebe.
zamislimo da je isus rođen kao čovek kao i ja i ti i mirza i hafiz i ahmed i yao king i hakuna.
njegova majka je bila ovaploćena; odnosno bezgrešno začeće se desilo i nazvano je begrešnim začećem jer je to bilo začeće iz ljubavi.
isus je vaskrsao jer je izabrao svoj unutrašnji glas.
nije nikada bio zloban, ali to nije sprečilo zlo da u njemu obitava i zato je on mogao da vidi zlo kod drugih.
spoznao je svoje slabosti, ali nije bio slab.
svaki čovek ima isusa i đavola u sebi jer čovek je blagosloven i proklet; mora da ume da se nosi sa životom ako je već rođen, a život je i blagoslov i prokletstvo.
u jungovoj knjizi “o razvoju ličnosti” predstavljen je isus kao čovek u iskušenju koji luta pustinjom u osami jer ne vidi drugi izlaz, osim sopstvenog puta.
on se ne povinuje konvenciji i kulturi toga doba, već ide svojim putem koga usvaja kao svoj lični zakon - kao da drugog zakona nema.
on se prirodno kreće svojim putem.
to je bilo jedino ispravno da on uradi
i zato on to i radi.
jung to naziva “unutarnjim opredeljenjem”, a krishnamurti govori o prirodnosti:
da su izbori iluzije i da gde god ima izbora nema slobode.
za isusa je sloboda ići putem kojim se MORA ići.
isus postaje dobar tek kad je potpuno svoj.
možda je bio zloban sve dok nije postao svoj - čovek dok ne postane svoj - nesvesno vrši nasilje nad bićem KOJE JE ON.
zato je jedini čovekov zadatak na zemlji da spozna sebe.
spoznanje je završetak nasilja.
i tek kad čovek pozna sebe, postaje svoj - on je dobar, jer ne čineći nasilje prema sebi - on ne mora više ni nad kim da ga čini,
jer zna srž nasilja i da čineći nasilje odbacujemo osobu nad kojom ga činimo.
nek digne ruku na magdalenu onaj koji je potpuno čist: a koji je to čovek koji je čist koji želi da se uprlja tako što će da čini nasilje? tako što će da sudi drugom čoveku?
iako je isusov put pun patnje - on je za isusa blagodetan, jer isus živi istinu, a ne laž.
(kod kamija - razlog zašto bi smo morali da vidimo sizifa kao srećnog?!)
njega boli, ali ta bol - ne boli. on nosi teret svoje sudbine.
viktor frankl govori o pronalasku smisla kao o završetku patnje: možda nanesena bol ne boli kada je doživljavamo zbog onoga što jesmo, jer ostajemo verni onome åto jesmo.
isus je vaskrsao jer je izabrao svoj unutrašnji glas.
nije nikada bio zloban, ali to nije sprečilo zlo da u njemu obitava i zato je on mogao da vidi zlo kod drugih.
spoznao je svoje slabosti, ali nije bio slab.
svaki čovek ima isusa i đavola u sebi jer čovek je blagosloven i proklet; mora da ume da se nosi sa životom ako je već rođen, a život je i blagoslov i prokletstvo.
u jungovoj knjizi “o razvoju ličnosti” predstavljen je isus kao čovek u iskušenju koji luta pustinjom u osami jer ne vidi drugi izlaz, osim sopstvenog puta.
on se ne povinuje konvenciji i kulturi toga doba, već ide svojim putem koga usvaja kao svoj lični zakon - kao da drugog zakona nema.
on se prirodno kreće svojim putem.
to je bilo jedino ispravno da on uradi
i zato on to i radi.
jung to naziva “unutarnjim opredeljenjem”, a krishnamurti govori o prirodnosti:
da su izbori iluzije i da gde god ima izbora nema slobode.
za isusa je sloboda ići putem kojim se MORA ići.
isus postaje dobar tek kad je potpuno svoj.
možda je bio zloban sve dok nije postao svoj - čovek dok ne postane svoj - nesvesno vrši nasilje nad bićem KOJE JE ON.
zato je jedini čovekov zadatak na zemlji da spozna sebe.
spoznanje je završetak nasilja.
i tek kad čovek pozna sebe, postaje svoj - on je dobar, jer ne čineći nasilje prema sebi - on ne mora više ni nad kim da ga čini,
jer zna srž nasilja i da čineći nasilje odbacujemo osobu nad kojom ga činimo.
nek digne ruku na magdalenu onaj koji je potpuno čist: a koji je to čovek koji je čist koji želi da se uprlja tako što će da čini nasilje? tako što će da sudi drugom čoveku?
iako je isusov put pun patnje - on je za isusa blagodetan, jer isus živi istinu, a ne laž.
(kod kamija - razlog zašto bi smo morali da vidimo sizifa kao srećnog?!)
njega boli, ali ta bol - ne boli. on nosi teret svoje sudbine.
viktor frankl govori o pronalasku smisla kao o završetku patnje: možda nanesena bol ne boli kada je doživljavamo zbog onoga što jesmo, jer ostajemo verni onome åto jesmo.
možda je smisao saznati šta - jesmo.
isus nosi svoj krst zbog onoga što on JESTE.
krishnamurti govori o onome što jeste (“what is”) a jung o “sopstvenom zakonu” - to su putevi kojim idemo uprkos patnji.
to su putevi kojima idemo jer njima Moramo da idemo, jer nema izbora.
isusovo vaskrsenje je krajnja pobeda nad smrću jer se on pretvara u svetlost (ljubav) a ne u smrt koja je teška i mračna.
isus nosi svoj krst zbog onoga što on JESTE.
krishnamurti govori o onome što jeste (“what is”) a jung o “sopstvenom zakonu” - to su putevi kojim idemo uprkos patnji.
to su putevi kojima idemo jer njima Moramo da idemo, jer nema izbora.
isusovo vaskrsenje je krajnja pobeda nad smrću jer se on pretvara u svetlost (ljubav) a ne u smrt koja je teška i mračna.
otkriće onoga što jesmo i bivanje kroz ono što jeste je - ljubav.
isus vaskrsava radi onoga što jeste, a ne radi onoga što je zabluda.
zato je vaskrs najsrećniji hrišćanski praznik.
u kvantnoj fizici govori se frekvenciji lepote.
tesla govori o tome u svojem poslednjem pismu.
frekvencija lepote.
isus vaskrsava radi onoga što jeste, a ne radi onoga što je zabluda.
zato je vaskrs najsrećniji hrišćanski praznik.
u kvantnoj fizici govori se frekvenciji lepote.
tesla govori o tome u svojem poslednjem pismu.
frekvencija lepote.
No comments:
Post a Comment