ja sam akiko, moj utisak

 

ja sam akiko u telu viktorije koja je isto akiko.
viktorija odnosno akiko je akiko kao što je svako drugi akiko. akiko je nepobitna suština u svakome, ono što se okrzne, pa se celi stresemo - ono što univerzum pošalje na zemlju da se prošeta i vrati u večnost. akiko je večita rasplamsana vatra u nama. 

ja često jašem akikino srce na četiri točka da bih stigla kući.
to je u stvari avion, ali to nema veze. avion je isto akiko.
avion je od akiko jer je akiko u nekome proradila i odlučila da stvori nešto što će da radi protiv svih fizičkih zakona; da pluta.

ja, kao i akiko, odnosno akiko u meni je znak pored puta dok dižem “akiko u nebesa”, jer je to bila autorova želja još dok se je samo s lutkama raspravljao.
autor ima nežno srce. i visok pritisak.
to je jer često leti.
da ne leti nikad ne bi napisao akiko.
morao je da napiše akiko da bi se spustio na zemlju.
inače bi mu srce puklo.
od visokog pritiska. doktori kažu da samo budale umiru od visokog pritiska, i zato pišu recepte na lekove. pisac piše knjigu i tako preživljava. svako se samoleči. akiko je samolek u svima nama.
morao je sa se spusti na zemlju. iako! iako
iako je ovde sjajno.

u istom ovom datom trenutku dok akiko leti za moskvu viktorija koja je isto akiko leti za stokholm.
mesta gde letimo nisu tako bitna. bitno je da tamo nađemo dom. kao kad ga je akiko složila od podrhtavajućih slova. mislim da tražeći dom akiko u svima nama proradi i upali svoje srce na četiri točka. da nas odvede kući.
jer dok čitam akiko osećam se kao da se vraćam kući. a to je za mene tema mog života.
ja kao ni akiko ne želim da se spustim na zemlju.
ja živim jedan potpuni sinhronicitet s akiko. i ja obožavam akiko.
oblaci su mekane pamučne tvorevine kroz koje može da se propadne. zato spuštanje na zemlju može da bude strašno. spuštanje na zemlju znači propadanje i akiko to zna.
akiko je mudrica.

ja obožavam akiko! akiko je autorova duša koja sve zna i zato autor zna kako letovi izgledaju iako nikada nije zausta leteo.
akiko u nama nam pokazuje da “zaista” ne mora da bude nešto sto se BUUUUUKVALNO uradi.
nešto sto je z a i s t a.
akiko u nama kroz autora nam pokazuje da je istinita ona stvarnost koja je u nama.

akiko je divnoća.

AKIKO me je usisala kao tornado i sad ne želim da se spustim na zemlju.
što bih se spustala na zemlju,
ovde je sjajno.
ovde je sve u redu - kao kad akiko stane iza sebe iza sebe iza sebe kad dobije naređenje od oca da se dovede u red.
ja mislim da čovek mora mnogo da se uneredi da bi se doveo u red.
dakle da se oklembesi na sebe kao masa sebe da bi  došao do sebe.
da bi došao na svoje primarno. na ono što je akiko.
na bebeću bezbrižnost na bebeću sreću na bebeću ljubav.
svi smo mi prvo akiko.
i pošto ne umemo da stanemo u red mi se uneredimo i zaboravimo da smo akiko.
a kad zaboravimo da smo akiko život nam je na vr’ jezika - ne možemo da ga se setimo iako smo do pre samo sekund bili sigurni da znamo tu reč.

ja sam akiko i svi smo mi akiko.
ja sam u avionu za stokholm i digla sam akiko u nebesa.
kao i sve autorove lutke. jedina razlika između svih drugih lutaka i akiko je sto je akiko večna. akiko je njegova duša. a knjiga je plod njene okrznutosti.
akiko je on. i ti. i svi.
akiko je on koji je bio pre nego što su se na njega oklembesile sve lutke života.
akiko je ono poletno i srećno dete koje su ućutkivali. i propovedali mu kako da živi.
i od njega napravili odraslog bogalja.

mogu da se zahvalim, mirišem na hartiju. jer i ja sam akiko.
čitav svemir miriše na hartiju.
necu da se spustim na zemlju. BUKVALNO.
ovde je sjajno!

sjajno je sto postoji akiko.
sjajno je sto je akiko baš sada sa mnom. i što mi je super. i što napokon imam nekog da me razume kad mi je super i zašto volim da letim. drugim ljudima je baš teško da se kaže da ti je super, jer njima često malo fali da im bude super, pa kolutaju očima u neverici. drugi ljudi nisu baobab ili marselo. često su linda. ali šta fali, mora neko i linda da bude.

sjajno je što postoji akiko.
sjajno je što je akiko baš sada sa mnom. zato što je na nebu sjajno!
sjajno je što, je i ona kao i ja super. i što to ovaj svet još nije otkrio.

tužno je što misli da IMA VREMENA.
mi nemamo vremena.
ljudi treba da ODMA pročitaju ja sam akiko.
tu leži odgovor na “zašto se nismo ubili”


p.s. autor mnogo laže u nekim delovima. onima gde stoji <<error 404 not found>>. to se odnosi na toplinu.
laže!
osoba koja napiše akiko ima žareće topline u sebi. ne samo da održi vatru nego i da zapali požar.

mož i bez upaljač. mož i samo ako pucne s prsti. CK
mene me zapali.
gorim ko sunce na nebesima iznad stokholma.

ja i akiko smo isto.
akiko je mene digla u nebesa
i ja sam nju.

p.s.na autora mu se neje ostvarila želja da gu kupim akiko na aerodrom jer ne može toj u srbiju tek takoj. mora da napiše nesto od kosovo il da izmisli toplu vodu iz leskovac pa da ga prodavav na aerdrom. šalim se. mož - ako se laguna umeša.
ja gu knjigu nesam ni kupila.
dobila sam gu.
bez posvetu.
ovo je jedina knjiga na koju nesam ni poželela da imam posvetu.
BRATE DIZA U VAZDUH!